Istorija korišćenja stakla kao materijala od koga se pravi ambalaža seže daleko u prošlost, čak u drevni Egipat 3000 godina pre nove ere. Pošto je njegov kvalitet izdržao test vremena, skloni smo da kvalitet proizvoda ocenimo višom ocenom ukoliko je proizvod u staklenoj ambalaži. Ako na staklo kao na sekundarnu sirovinu pogledamo iz perspektive reciklera staklo dobija čistu desetku jer je to materijal koji se 100% može reciklirati.
Staklena ambalaža ne skriva proizvod već ga ponosno ističe što stvara poverenje u proizvod. Čvrstina, transparentnost i biološka neaktivnost samo su neke od osobina stakla koje proizvodu u staklenoj ambalaži garantuju bezbednost. Staklo je prirodan, nepropustan materijal koji nema negativan uticaj na proizvod koji se u njega pakuje.
Staklo ima i svoje mane kao što je velika potrošnja energije pri proizvodnji i njegova težina. Tu kao superheroji uštede energije na scenu stupaju recikleri. Reciklažom stakla smanjuju se potrebe za eksploatacijom sirovina poput kvarcnog peska i štedi se energija za proizvodnju stakla.
Jedna tona recikliranog stakla štedi:
– 42 kVh električne energije.
– 5 litara nafte
– 2 kvadrata prostora na deponiji
– oslobađanje 7,5 kilograma emisija štetnih gasova koji zagađuju vazduh
– 1.330 kilograma peska.
– 433 kilograma krečnjaka.
Recent Comments